PRAVOPISNI PRIRUČNIK -SH-ХС- ПРАВОПИСН

S OBZIROM DA JE MOJ MATERNJI SRPSKOHRVATSKI - HRVATSKOSRPSKI JEZIK ODLUČIH U KORIST SVIH MENI SLIČNIH DA PREKUCAM PRAVOPISNI PRIRUČNIK U CIJELOSTI. TRI VARIJANTE NA KOJE SU GA PODJELILI, UNIŠTAVAJU KULTURNU BAŠTINU I JA ODBIJAM DA U TOME UČESTVUJEM.

29.10.2009.

XII ИНТЕРПУНКЦИЈА - дио III - ЗАРЕЗ ИЗМЕЂУ РЕЧЕНИЦА

A.   ЗАРЕЗ ИЗМЕЂУ ГЛАВНИХ И НЕЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦА

139. По природном односу независних реченица опћенито се може рећи да се саставне и раставне реченице и одвајају и не одвајају зарезом, а да се супротне, искључне и закључне, као и реченице у реченичком низу одвајају.

140. По својој природи саставне и раставне реченице се не одвајају зарезом. Међутим, ако се овим реченицама нешто истиче (као посљедица, закључак, супростављање и сл.) – одвајају се зарезом.

     а) Саставне:

Та је трка трајала дуго и сви су се уморили и згладњели (нар.пр.). – Омер скиде гуњ са себе и обави га коњу око врата (Св. Ћоровић). - Нема ни ватре јер су сви мртви па нема ко наложити (Б. Ћопић). – Већ трећи дан са њом немамо везе нити знамо тачно гдје се налази (Б. Ћопић).

Али:

Уздрхтао сам кад ме је газдарица ошинула малим сивим очима, и устао сам хитро (И.Цанкар). – Пухне жесток вјетар, те изврне лађу, и многи се потопе (нар.пр.). – Нећеш више пуштати да те газе, и ти си човек (В.Назор). Онда сам и ја видио да ме боли, па су ми завили ногу (Б. Ћопић).

     б) Раставне:

Једног дана смо добили новог учитеља који није знао или није хтио да зна словеначки језик (В. Прежихов): - Бранчило да ли си ти у штабу од војне струке или си као више од политичке (Б. Ћопић).

Али:

Да ли то бијаху тајанствени пламени, да ли је то бисер сијао, да ли зрацало, или се образоваху о сунчано свјетло незбројна стакла градски околина (А.Ковачић). – Врати ми бисаге, или ћу ја учинити оно што сам наумио (нар.пр.) – Крчелићи су стварно злобни и охоли људи, или се бар тако нама чини (Ј.Козарац).

141.Кад су саставне или раставне реченице у набрајању, такође се одвајају зарезом:

Нити иде Кулин-капетане, / нити иде, нити ће ми доћи (нар.пј.). – Или грми, ил' се земља тресе, / ил' пуцају на граду топови(нар.пј.).

142. Остале независне реченице, тј. супротне, искључне и закључне редовно се одвајају зарезом.

а) Супротне:

Пад је тежак, а дешња рука још нејачка (М.Глишић). –Говори Омер, али му ријечи узалудне (Св. Ћоровић). – Вода у овом заливу није сва морска, него има и слатке (В. Караџић).  Неки су изгледали нестрпљиви, док је другима из очију избијала досада (М. Ољача).

б) По форми супротне, а по значењу саставне реченице – обично се не одвајају зарезом:

Само су јој очи заискриле тгом, оном што се јавља кад човјек изгуби нешто драго а зна да се то више никад неће појавити (А.Хромаџић). – Ништа више не треба – шаптала је његова узбуђена мисао а сузе му потекоше из упалих очију (М. Селимовић).

ц) Реченица са супртоним везником него (но) и већ везана за реченицу са прилошким изразом не само (или са самим само) или с компаративом – не одваја се зарезом (јер је по значењу саставна):

Он је не само врло вриједан него је и врло поштен. – Он потроши више него што заради (разговорно). – Њима би било лакше да се муче једну ноћ него њему с неудаом кћерком цијели живот (Сл. Јаневски).

д) Искључне:

Ој ситнице, травице, све си поље прекрила, само мало остало (нар.пј.). – Непријатељски топови и бацачи пуцали су без циља, само да узнемире наше (Б. Габела). – Ништа се не чује, једино што понекад зашушти сухо лишће.

е) Закључне:

Пада доста кише, сигурно ће година бити родна. – Замјенце себе... не употребљавају се у облику субјекта, тј. у номинативу, дакле она уопште нема облик номинатива (С. Марковић).

143. Увијек се одвајају зарезом и независне реченице у реченичном низу, а када се посљења веже за претходне саставним везником, не одваја се зарезом. (Поступак је, дакле, као и код ријечи у простој реченици.)

Иза отресених шљивика се пуђе пуђнице, печено шљивово месо мирише по цијелој крајини, цврче неподмазана воловска кола, пјева једна чобаница и звецка звоно на волу мацоњи (Х.Кикић). – Бучала је и стењала огромна река, јаукала притешњена љутим стењем, пропињала се као разиграни парип и бацала увис огромне беле клобуке (К.Степановић).

Б. ЗАРЕЗ ИЗМЕЂУ ГЛАВНИХ И ЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦА 

БУДЕ УСКОРО ....:)

31.08.2009.

XII - ИНТЕРПУНКЦИЈА - дио II - ЗАРЕЗ (између дијелова реченице)

ЗАРЕЗ

131. Логичност наше интерпункције  најбоље се огледа у стављању зареза, који је најзначанији знак интерпункције у показивању међусобног односа ријечи, скупова ријечи и реченица. Основни принцип стављања зареза:

- ријечи, скупови ријечи или реченице међусобно тијесно повезани не одвајају се зарезом;

- одвајају се зарезом ријечи, скупови ријечи или реченице кад нису међусобно тијесно повезани.

Употреба зареза се посматра двојако:

- између диjелова реченице,

- између реченица.

И

ЗАРЕЗ ИЗМЕЂУ ДИЈЕЛОВА РЕЧЕНИЦЕ

132. Зарезом се одвајају:

- дијелови (ријечи или скупови ријечи) у набрајању или кад стоје напоредо,

- дијелови са супротним значењем,

- накнадно дадани или уметнути дијелови.

 

133. а) Када се у реченици нађу ријечи или скупови ријечи у набрајању или напоредном односу, између њих се сатаваља зарез:

Живт је од њега учинио сналажљивог, храброг и одлучног, али осећајног, поносног и дружелубивог дјечака. – Ко ће окајати мога Срђана, мога Мрђана, мога Млађена? (С. Куленовић). – Њене закрвављене очи, њени као сниег бијели зуби, њен дах ошамутише Гека (С.Булајић). – Издалека допире снажна, побједничка песма партизана.

б) Кад је више атрибута уз једну именицу  и сваки претходни атрибут одређује читаву синтагамску цјелину иза себе, не одваају се зарезом:

И тужна тмурна затворска ћелија није више била тужна, јер није тужно тамо гдје има људи који се воле. Ето, кроз мали прозор пробио се један свијетли сунчев зрак и весело шета ћелијом (П.Каталинић):

ц) Уколико уз ријечи у набрајању дође везник ради нарочитог истицања сваке ријечи у набрајању, упортијебиће се зарез као и при обичном набрајању:

Има у овом жаргону....нешто тако полетно да човјек заборави и умор, и глад, и опасност (Р.Чолаковић). – А ко је све био с тобом, Мићо? – Био је стриц и стрина, и моја сестра Милица, и стричев ово, и мала цурица, и ... (Б.Ћопић). – Он се напреже... да се за кога ухвати, али све испред њега бјежи, и људи, и дрвеће, и џада, и он остаје сам (Ћ. Сиарић).

Треба пазити да се иза посљедње ријечи у набрајању не стави зарез када са сљедећим дијелом чини ужу смисаону цјелину, као што је у примјеру: Затворен видик, мршава земла, честе похаре (,) давали су већ дјеци касабалијски изглед.

д)  Зарез се неће ставити кад се у набрајању с везником жели истаћи тјешња повезаност дијелова у цјелини:

Вол је вол, а свиња је свиња, и њима треба све да се постави готово. И слама и сено и сјечка и дјетелина (М.Крлежа).

е) Ако се у набрајању само посљедњи члан везује саставним или раставним везником, испред везника се не ставља зарез:

Партизани су вјешто тражили заклон иза живице, у наборима њива, у воћњацима и јаругама (И.Дончевић). – Напротив, умјетникова порука је да се пјесма заори ош јача и непосреднија о животу пуном непредвиђених радости и болова, о малом радном човјеку..., о малој радници с ону страну улице и њеним допадљивим очима (М.Бегић). – Донијели су грожђа, смокви и мелона (С.Крањчевић):

ф) Зарез се не ставља никад се саставним или раставним везником вежу само два реченична дијела:

Они сада не знају ни за халак ни за свјетину што се начичкала око плотова (Ћ.Сијарић). – У посебном је претинцу било...конца намотана на дрвене ваљчиће или у клупко (Л. Перковић).

134. а) Такође се одвајају зарезом дијелови реченице са супротним значењем:

Преда мном није више стајао дјечак, него одрастао човек. – Сада те желим, а не кроз хиладу година (из новина). Коњ опет убрза, али само два-три корака (С.Ћоровић).

б) Дио са супротним везником и поред формалне супротности може стајати у опћој смисаоној повезаности са дијелом за који се веже и у том случају зарез се не ставља:

Он је био разговоран али нимало брбљив. – Извор Калиновача дијели се у два потока, не велика али увијек жива и бистра (Ћ. Сијарић).

ц) Дио реченице са везником него (или но) и већ неће се одвајати зарезом ако се веже за дио реченице са неком компаративном ријечи или са прилошким изразом не само:

Бољи су своји и кршеви голи но цвјетна поља куд се туђин креће (А.Шантић). – Он осјећа да његов глас више вриједи но и сами топовски пуцњи. – Бољи је врабац у руци него голуб на крову (нар.посл.). – Ти си данас отац не само мој већ хиљада младића (И.Л.Рибар).

135. а) Зарезом се одвајају и ријечи или скупови ријечи који се додају дијеловима реченице или се умећу међу дијелове реченице: као апозиција, објашњење, ближе одређивање, истицање (често с понављањем):

И Осло, главни град Норвешке, лежи на таквом терену (И. Секулић). – Петар Романовић, сликар, пењао се каменим степеницама у свој атеље (И.Самоковлија). – Родители његови, Стефан и Јегда, пре Вука су имали петоро деце (Б.Ковачевић). – Кад овако свјетлост бјежи за брдо, нестаје, и мрак покрива све...онда се у тишини, уз ватру светиљку, роје наде и боазни чудна облика (Вј.Калеб). – И овдје, у Херцеговини, смрт се плете око живота (А.Вулетић). – Неоклен се чу слаб, нејачак узвик, па га убрзо нестаде. Изумрие негдје у нијемој, леденој тишини (П.Кочић). – Ова схватања ухватила су дубок коријен нарочито у нашем, босанском селу (из новина). – Пиши: једна тестера од челика, мала, немачка (И.Андрић). – Бањалука, она студентска (из новина). Ђулага хода по Посавини, од куће до куће, од села до села (Х.Кикић). – Прескочи га тако лако, као да је пиле неко, и то уздуж, не попреко (Ј.Ј.Змај). – А он бије, бије, као да се помамио (Л.Толстој). – Далеко доље... жути се друм као дугачка, неубељена крпа платна, замичући стрмо под Кадину воду, под слатку Кадину воду (П.Кочић). – Увијек је оно куцало за нас, то поносито, племенито и правде жедно срце (Р.Чолаковић).

б) Вокатив, модалне ријечи и изрази, ријечи у заклињању, узречице и сл. такође се одвајају зарезом:

Дошла, соколе мој, та шаровита и јадовита књига мудром Дубровчанину Кабоги (нар.посл.), - Прволигаши, дођите нам опет (из новина). – Испало је, међутим, све једноставно (М.Селимовић). – Непрекидно мисли о свом Мићи, о свом јединцу сину, који сад, можда, исто овако лежи мртав (Сл.Мићановић). – Кажи, вјере ми, Луји нек одма' иде у Чергиће... (П.Кочић). – Драги дједо, тако ти бога, узми ме натраг кући на село јер овдје не могу да уздржим (А.Чехов). – Болан, болан, ја би' крви свое уточио...нашо Земљаној влади... (П.Кочић). – Ма, ето, овај, нас двојица све нешто синоћке разговарамо... (Б.Ћопић).

Ако се модалне ријечи употријебе као начински прилози, тј. као праве прилошке одредбе, или се уз њих употријеби енклитика (кад су на почетку реченице), не одвајају се зарезом: Ми те волимо и знамо да би ти сигурно нама за лубав све учинио, рече предсједник (Св. Ћоровић). – Вјероватно је ишао у школу, а можда и није (С.Куленовић). – Хвата ме малопријашња паника. Вјероватно и зато што је ноћ и што сам сâм. Можда и зато што зрикавци панично зричу... (М. Селимовић).

          136. а) Кад се значење неког придјева или броја један појачава придјевом изведеним од исте основе, не одваја се један од другог зарезом:

          Воз је био пун пунцат. – Зато...кад причам, чико, онда ми се грло стисне, па буде мало малецно, јер се сјетим стрица и сестре Милице... (Б.Ћопић). – Ни једног јединог дана нема слободног.

          б) Ријечи које служе за појачавање императива такође се не одвајају зарезом:

          Хајде пођи по воду. – Иди купи воћа! – Дај запали! – велимо млађој жени (В.Назор).

          ц) Титуле, занимања, квалификације и сл. не одвајају се зарезом када стоје испред ријечи на коју се односе јер имају функцију сличну атрибуту:

          Босански бан Кулин живио је у XИИ стољећу (али: Кулин, босански бан, живио је...). – Наш нобеловац Иво Андрић рођен е у Травнику (али: Иво Андрић, наш нобеловац, рођен је ...). – Књижевник Мак Диздар аутор је награђене збирке  'Камени спавач' (али: Мак Диздар, књижевник, аутор је...):

137. При навођењу мјеста гдје је нешто написано, издано и сл. и при означавању датума зарез се ставља иза имена мјеста, краја... Ево неколико таквих примјера из Назорове 'Партизанске књиге':

Сплит, I 1945. – На положаjу, VI 1943. – У муслиманском насељу Говзи, 1943. – Рудник Тушине код Ливна, 5.II.1943. – У Источној Босни, иза ноћног јахања преко планине, VIII 1943.

138. Не одваjа се зарезом: предикат од субјекта, атрибут од именице или нека ријечи која стоји мјесто ње, објекат, ни прилошка одредба кад год је у јачој повезаности са глаголом или неком другом ријечи:

Добар примјер је и добар ђак (А.Диклић): - Гдје су те твоје другарице? – То је застава збратимљена и слободарске Босне и Херцеговине (Р.Чолаковић). Ору њиве пјевајући и надајући се добро години (М.Глишић). – У прастара времена Индијанци нису знали за ватру.


Stariji postovi

<< 10/2009 >>
nedponutosricetpetsub
010203
04050607080910
11121314151617
18192021222324
25262728293031