PRAVOPISNI PRIRUČNIK -SH-ХС- ПРАВОПИСН

S OBZIROM DA JE MOJ MATERNJI SRPSKOHRVATSKI - HRVATSKOSRPSKI JEZIK ODLUČIH U KORIST SVIH MENI SLIČNIH DA PREKUCAM PRAVOPISNI PRIRUČNIK U CIJELOSTI. TRI VARIJANTE NA KOJE SU GA PODJELILI, UNIŠTAVAJU KULTURNU BAŠTINU I JA ODBIJAM DA U TOME UČESTVUJEM.

20.05.2009.

VII - ПРОМЈЕНЕ СУГЛАСНИКА К,Г,Х

 

61. Не улазећи у околности под којима су све сугласници к,г,х прелазили у друге сугласнике, данас констатујемо да су у једно вријеме ови сугласници:

- испред обличког наставка –е, те испред –е и –и којима почињу неки наставци за творбу нове ријечи прелазили у предњонепчане сугласнике ч, ж, ш, а

- испред обличког наставка –и у зубне сугласнике ц, з, с.

У оба случаја дошло је дакле до палаталиyовања задњонепчаних сугласника, тј. до преношења артикулације са меког на тврдо непце (на палатум, према латинском), односно дошло је до приближавања мјеста творбе ових сугласника самогласницима е и и. Ова се појава назива палатализација.

Промјена у ч, ж, ш назива се прва палатализација, а промјена у ц, з, с, друга палатализација.

62. а) тако прву палатализацију имамо у именичким и глаголским облицима:

јуначе (:јунак), друже (:друг), душе (:дух), печем (:пеку),жеже (:жегу), вршемо (:врху), рече (:рекох), стиже (:стигох), оврше (:оврхох), довучен (:довукао), острижен (:остригао), овршено (:оврхао).

Као што видимо, ова промјена се врши:

-у вокативу једнине именица мушког рода које завршавају на један од сугласника,

- у презенту,

- у аористу (у 2. и 3. лицу једнине)

- у глаголском придјеву трпном

б) Исту промјену имамо и у изведеницама:

унуче (:унук), ручетина (:рука), ножетина (:нога), јуначина (:јунак), рожина (:рог), дружина (:друг), момчић (:момак), кружић (:круг), крушић (:крух), замомчити се, уручити (:рука), дружити се, снажити (:снага), машити (:мах), пушити (:пухнути).

ц) У изведеницама које се творе наставком –ица стање је двојако:

1) Заједничке именице са деминутивним значењем оне које значе женски род према мушкоме – имају промјењен задњонепчани сугласник:

- дјевојчица (:дјевојка), унучица, длачица (:длака), јабучица, кашичица, крушчица, мотичица, рјечица (:ријека), сламчица, шачица, шипчица, дужица (:дуга од каце, бурета), ножица, ручица – у деминутивима (али: ногица, рукица у хипокористичном значењу);

- вучица (:вук), курјачица, хајдучица, пророчица – у именицама за означаванеј женског рода.

2) Код личних имена и неких категорија заједничких именица углавном се одступа од палатализације. (Ова одступања махом се подударају у И и ИИ палатализацији, видјети под 64.)

д) У творби присвојних придјева на –ин данас се врло ријетко врши палатализација: дјевојчин, мајчин, владичин (али: биљкин, кћеркин, кугин, дугин, снахин). 

                63. Другу палатализацију имамо:

                 - у дативу и локативу једнине именица женског рода на –а:

рука – руци, мука – муци, слика – слици, бука – буци, дјевојка – дјевојци, јабука – јабуци; нога – нози, снага – снази, слога – слози; сврха – сврси;

          - у номинативу и дативу, инструменталу и лоактиву множине именица мушког рода које завршавају на сугласник:

јадник – јадници – јадницима, вук – вуци – вуцима, радник – радници – радницима; брлог – брлози – брлозима, разлог – разлози – разлозима; орах – ораси – орасима, успјех – успјеси – успјесима;

          - у императиву: вуци, вуцимо, вуците (:вуку), реци (:рекох), лези (:легох)

          - у имперфекту: туцијах... (:тукао), стризијах... (:стригао)

          64. и у првој и у другој палатализацији знатна су одступања од промјене велара: сугласници  к, г, х поново су успостављени у многим ријечима. То су прије свега лична имена, затим именице од мила, женска имена народности и називи становника, именице које значе носиоца особине по боји или чему другоме, припадност, занимање и сл., а такође и присвојних придјева на –ин изведених од ових именица.

а) Лична имена:

          - Анки, Милки, Зденки, Стојанки, Олги, Насихи, Мелихи, Луки, Ђоки, Мехи и др.;

          - Анкица (и: Анчица), Милкица, Зденкица, Олгица, Ђокица, Мехица и др. (али обично: Дубравчица, Иванчица);

          - Анкин, Милкин, Зденкин, Стојанкин, Насихин, Мелихин, Лукин, Ђокин, Мехин и др.

          б) Ријечи одмила (хипокористици):

          - баки, секи, коки, стрики, ујки, дики, зеки, роги, мајки (али: мâјци) и сл.;

          - бакица, кокица, секица, ујкица, мајкица (али: мâјчица) и др.;

          - бакин, секин, кокин, стрикин, ујкин, дикин , зекин, мајкин (али: мâјчин) и др.

          ц) Женска имена народности и назива становника:

          Босанки, Србијанки, Словенки, Македонки, Муслиманки, Холанђанки, Тузланки, Новосађанки, Загрепчанки, Херцеговки, Далматинки и др.

        - Босанкин, Србијанкин итд.

Ово вриједи и када се неки називи употребљавају за неко предузеће, творницу, лист и др.

          д) Именице женског рода које значе носиоца особина по боји или чему другом:

          - црнки, плавојки, блондинки, бијелки, руменки, бисерки, љепојки и др.

          - црнкин, плавојкин итд.

е) Именице женског рода које значе припадност, занимање и сл.:

- грађанки, сељанки, мјешанки, планинки, павничарки, пасторки, баштованки, вратарки, библиотекарки и др.

- грађанкин, сељанкин итд.

65. Код неких ријечи задњонепчани сугласници остају неизмјењени као резултат тежње за чувањем основе (углавном код двосложних именица):

- мука – муки, кука – куки (али: окука – на окуци), чука – чуки, гука – гуки, слуга – слуги (и: слузи), куги, жеги (и: жези), бухи, јухи, мухи, снахи (и: снаси), стрехи и сл.

- тукица, кукица, јухица итд.;

- тукин, кукин, слугин, бухин, унукин итд.

66. Промјена се не врши ни у именицама женског рода са сугласничким скупом на крају основе код којих би се промјеном велара основа знатно измјенила или би настао сугласнички скуп тежак за изговор.

Имамо двије врсте таквих именица:

а) са сугласничком скупином цк, зг и сх; чк и ћк:

- коцки, Миљацки, Гроцки, дрезги, мазги, тезги, Пасхи; мачки, значки, кучки, воћки, праћки и сл.;

- коцкица, мазгица, тезгица, мачкица итд.

          - коцкин, тезгин, мачкин итд.

          Код именица мушког рода са чк и ћк промјена се врши:

закључак – закључци, тучак – тучци, цврчак – цврчци, мућак – мућци, прстићак – прстићци, стећак – стећци и сл.;

          б) са сугласничком скупином тк, у коме би се палатализацијом велара к сугласник т губио (испред ц или ч). Код двосложних ријечи група тк редовно остаје неизмјењена, а код висесложених има колебања, са чешћим чувањем групе тк:

          - гатки, тетки, сплетки, мотки, притки, патки, четки; алатки, честитки, решетки, гугутки, крелетки, осмољетки (али: приповјетки и приповјеци, загонетки и загонеци);

          - теткица, паткица, четкица итд.;

          - теткин, паткин, четкин итд.

Међутим, у номинативу множине именица мушког рода са сугласничким скупом тк и дк палатализација се редовно врши, са губљењем тд) испред ц:

          летак – леци (< летци), метак – меци, добитак – добици, почетак – почеци, згодитак – згодици, додатак – додаци, желудац – желуци (< желудци), преградак – преграци.

          ц) И у ријечима са сугласничким скуповима ск и шк је неуједначено: у дативу и локативу једнине именица женског рода и у творби деминутива палатализација се врши, а у творби присвојних придјева сугласник к остаје без промјене:

          - гусци (али и: гуски), љусци, дасци, крушци, пушци и сл.;

          - гушчица, љушчица, дашчица, крушчица, пушчица и сл.;

          - али: гускин, љускин, даскин, крушкин, пушкин.

          Хипокористици од ових именица су без промјене:

          гускица, љускица, пушкица.

             67. Географска имена се различито понашају у погледу промјене задњонепчаних сугласника.

Постоје три групе:

а) Ако се у неком георафском имену осјећа жива веза са заједничком именицом, промјена се обично врши:

у Бањој Луци (и: Бањалуци), у Бачкој (Кривој, Брзој, Смедеревској, Лушци) Паланци, у Ријеци, на Сутјесци (али: Сутјескин), у Јабуци;

б) у географским именима код који се та веза не осјећа има колебања, али је обичније да велари остају непромјењени:

Боки, Пожеги, Градишки, Лики (и: Лици), Креки, Крки, Врхники, Струги, Ечки, Брки (рјечца у сјеверној Босни);

ц) у страним географским именима обичније је немјењаје.

Тако поред: у Америци, у Африци, на Корзици имамао: у Меки, Костарики, Казабланки, на Волги, у Малаги и сл.

68. Заједничке именице страног поријекла неједнако се односе према овој промјени.

а) Двосложне именице женског рода већином чувају велар неизмјењен:

деки, фоки, клики, марки, маски, шминки;  алги, черги, дроги, лиги, сфинги, шеги, ваги (и: вази); чохи, Пасхи, психи и сл. (али: банци, барци, кавзи, у теци)

б) Од тросложних  и вишесложених именица женског рода промјени су склоне именице с веларом к на крају основе, док се у оних са г и х промјена обично не врши:

- апотеци, библотеци, фабрици, фиоци, физици, графици, реалци, републици, рубрици, механици, трафици (али: арабески, бурлески, хуморески, копачки);

- еклоги (???), фаланги, харинги, интриги, кациги, кечиги, аги*, колеги*, омеги, остриги, синагоги, епохи епоси), синегдохи и сл.

(* - м.род али се у случају палатализације обје понашају као ж. род, исто вриједи за већину именица м. рода које завршавају на –а, напомена додата од стране мене.)

ц) Уколико се од ових именица творе присвојни придјеви, велари обично остају неизмјењени:

- фокин, агин*, алгин, чергин, баркин, харингин, кечигин, колегин* и сл.

д) У именица мушког рода палатализација се редовно врши:

атак – атаци (атацима), бифтек – бифтеци, кајак – кајаци, ризик – ризици; булдог – булдози, дриблинг – дриблинзи, митинг – митинзи, трениг – тренинзи; монах – монаси, и сл.

69. Под истим условима, тј. испред е и и, прелази и зубни  сугласник ц, а понекад и з у предњонепчане ч и ж. У далекој прошлости су се мјесто ц и з налазили к и г, који су под анрочитим условима касније прешли у ц и з. Према томе, и овдје имамо промјену по И палатализацији, која је извршена у давној прошлости, још док су ту били сугласници к и г.

Тако данас имамо:

- оче (вокатив од отац), старче, стриче, ловче, јарче, мјесече и сл.; кнеже, витеже;

- очев, старчев, стричев, ловчев, јарчев, мјесечев, кнежев и сл.;

- Ивичинин (а не: Ивицин), Аничин, Миличин, стричин, удовичин, вјеверичин и сл.;

- старчина, шаљивчина, лончина, мјесечина и сл.;

- старчић, лончић, трговчић, зечић, палчић и сл.

70. У присвојним придјевима од именица на –чица (дјевојчица, мајчица, љубичица) не врши се промјена ц у ч због постојања ч у претходном слогу:

- дјевојчицин, мајчицин, пророчицин, птичицин, вучицин, љубичицин, Анчицин (:Анчица), али: Анкичин (: Анкица) и сл.

Мјесто ових придјева уобичајна је употреба посесивног генитива (књига дјевојчице, ријечи мајчице).

Напоменимо на крају да је тенденција ка немјењању велара врло јака и да сва колебања нису могла бити обухваћена датим правилима. На њих ће бити указано у Правописном рјечнику. (који је веома упитан код овог прекуцавања)

 

<< 05/2009 >>
nedponutosricetpetsub
0102
03040506070809
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31