PRAVOPISNI PRIRUČNIK -SH-ХС- ПРАВОПИСН

S OBZIROM DA JE MOJ MATERNJI SRPSKOHRVATSKI - HRVATSKOSRPSKI JEZIK ODLUČIH U KORIST SVIH MENI SLIČNIH DA PREKUCAM PRAVOPISNI PRIRUČNIK U CIJELOSTI. TRI VARIJANTE NA KOJE SU GA PODJELILI, UNIŠTAVAJU KULTURNU BAŠTINU I JA ODBIJAM DA U TOME UČESTVUJEM.

31.08.2009.

XII - ИНТЕРПУНКЦИЈА - дио II - ЗАРЕЗ (између дијелова реченице)

ЗАРЕЗ

131. Логичност наше интерпункције  најбоље се огледа у стављању зареза, који је најзначанији знак интерпункције у показивању међусобног односа ријечи, скупова ријечи и реченица. Основни принцип стављања зареза:

- ријечи, скупови ријечи или реченице међусобно тијесно повезани не одвајају се зарезом;

- одвајају се зарезом ријечи, скупови ријечи или реченице кад нису међусобно тијесно повезани.

Употреба зареза се посматра двојако:

- између диjелова реченице,

- између реченица.

И

ЗАРЕЗ ИЗМЕЂУ ДИЈЕЛОВА РЕЧЕНИЦЕ

132. Зарезом се одвајају:

- дијелови (ријечи или скупови ријечи) у набрајању или кад стоје напоредо,

- дијелови са супротним значењем,

- накнадно дадани или уметнути дијелови.

 

133. а) Када се у реченици нађу ријечи или скупови ријечи у набрајању или напоредном односу, између њих се сатаваља зарез:

Живт је од њега учинио сналажљивог, храброг и одлучног, али осећајног, поносног и дружелубивог дјечака. – Ко ће окајати мога Срђана, мога Мрђана, мога Млађена? (С. Куленовић). – Њене закрвављене очи, њени као сниег бијели зуби, њен дах ошамутише Гека (С.Булајић). – Издалека допире снажна, побједничка песма партизана.

б) Кад је више атрибута уз једну именицу  и сваки претходни атрибут одређује читаву синтагамску цјелину иза себе, не одваају се зарезом:

И тужна тмурна затворска ћелија није више била тужна, јер није тужно тамо гдје има људи који се воле. Ето, кроз мали прозор пробио се један свијетли сунчев зрак и весело шета ћелијом (П.Каталинић):

ц) Уколико уз ријечи у набрајању дође везник ради нарочитог истицања сваке ријечи у набрајању, упортијебиће се зарез као и при обичном набрајању:

Има у овом жаргону....нешто тако полетно да човјек заборави и умор, и глад, и опасност (Р.Чолаковић). – А ко је све био с тобом, Мићо? – Био је стриц и стрина, и моја сестра Милица, и стричев ово, и мала цурица, и ... (Б.Ћопић). – Он се напреже... да се за кога ухвати, али све испред њега бјежи, и људи, и дрвеће, и џада, и он остаје сам (Ћ. Сиарић).

Треба пазити да се иза посљедње ријечи у набрајању не стави зарез када са сљедећим дијелом чини ужу смисаону цјелину, као што је у примјеру: Затворен видик, мршава земла, честе похаре (,) давали су већ дјеци касабалијски изглед.

д)  Зарез се неће ставити кад се у набрајању с везником жели истаћи тјешња повезаност дијелова у цјелини:

Вол је вол, а свиња је свиња, и њима треба све да се постави готово. И слама и сено и сјечка и дјетелина (М.Крлежа).

е) Ако се у набрајању само посљедњи члан везује саставним или раставним везником, испред везника се не ставља зарез:

Партизани су вјешто тражили заклон иза живице, у наборима њива, у воћњацима и јаругама (И.Дончевић). – Напротив, умјетникова порука је да се пјесма заори ош јача и непосреднија о животу пуном непредвиђених радости и болова, о малом радном човјеку..., о малој радници с ону страну улице и њеним допадљивим очима (М.Бегић). – Донијели су грожђа, смокви и мелона (С.Крањчевић):

ф) Зарез се не ставља никад се саставним или раставним везником вежу само два реченична дијела:

Они сада не знају ни за халак ни за свјетину што се начичкала око плотова (Ћ.Сијарић). – У посебном је претинцу било...конца намотана на дрвене ваљчиће или у клупко (Л. Перковић).

134. а) Такође се одвајају зарезом дијелови реченице са супротним значењем:

Преда мном није више стајао дјечак, него одрастао човек. – Сада те желим, а не кроз хиладу година (из новина). Коњ опет убрза, али само два-три корака (С.Ћоровић).

б) Дио са супротним везником и поред формалне супротности може стајати у опћој смисаоној повезаности са дијелом за који се веже и у том случају зарез се не ставља:

Он је био разговоран али нимало брбљив. – Извор Калиновача дијели се у два потока, не велика али увијек жива и бистра (Ћ. Сијарић).

ц) Дио реченице са везником него (или но) и већ неће се одвајати зарезом ако се веже за дио реченице са неком компаративном ријечи или са прилошким изразом не само:

Бољи су своји и кршеви голи но цвјетна поља куд се туђин креће (А.Шантић). – Он осјећа да његов глас више вриједи но и сами топовски пуцњи. – Бољи је врабац у руци него голуб на крову (нар.посл.). – Ти си данас отац не само мој већ хиљада младића (И.Л.Рибар).

135. а) Зарезом се одвајају и ријечи или скупови ријечи који се додају дијеловима реченице или се умећу међу дијелове реченице: као апозиција, објашњење, ближе одређивање, истицање (често с понављањем):

И Осло, главни град Норвешке, лежи на таквом терену (И. Секулић). – Петар Романовић, сликар, пењао се каменим степеницама у свој атеље (И.Самоковлија). – Родители његови, Стефан и Јегда, пре Вука су имали петоро деце (Б.Ковачевић). – Кад овако свјетлост бјежи за брдо, нестаје, и мрак покрива све...онда се у тишини, уз ватру светиљку, роје наде и боазни чудна облика (Вј.Калеб). – И овдје, у Херцеговини, смрт се плете око живота (А.Вулетић). – Неоклен се чу слаб, нејачак узвик, па га убрзо нестаде. Изумрие негдје у нијемој, леденој тишини (П.Кочић). – Ова схватања ухватила су дубок коријен нарочито у нашем, босанском селу (из новина). – Пиши: једна тестера од челика, мала, немачка (И.Андрић). – Бањалука, она студентска (из новина). Ђулага хода по Посавини, од куће до куће, од села до села (Х.Кикић). – Прескочи га тако лако, као да је пиле неко, и то уздуж, не попреко (Ј.Ј.Змај). – А он бије, бије, као да се помамио (Л.Толстој). – Далеко доље... жути се друм као дугачка, неубељена крпа платна, замичући стрмо под Кадину воду, под слатку Кадину воду (П.Кочић). – Увијек је оно куцало за нас, то поносито, племенито и правде жедно срце (Р.Чолаковић).

б) Вокатив, модалне ријечи и изрази, ријечи у заклињању, узречице и сл. такође се одвајају зарезом:

Дошла, соколе мој, та шаровита и јадовита књига мудром Дубровчанину Кабоги (нар.посл.), - Прволигаши, дођите нам опет (из новина). – Испало је, међутим, све једноставно (М.Селимовић). – Непрекидно мисли о свом Мићи, о свом јединцу сину, који сад, можда, исто овако лежи мртав (Сл.Мићановић). – Кажи, вјере ми, Луји нек одма' иде у Чергиће... (П.Кочић). – Драги дједо, тако ти бога, узми ме натраг кући на село јер овдје не могу да уздржим (А.Чехов). – Болан, болан, ја би' крви свое уточио...нашо Земљаној влади... (П.Кочић). – Ма, ето, овај, нас двојица све нешто синоћке разговарамо... (Б.Ћопић).

Ако се модалне ријечи употријебе као начински прилози, тј. као праве прилошке одредбе, или се уз њих употријеби енклитика (кад су на почетку реченице), не одвајају се зарезом: Ми те волимо и знамо да би ти сигурно нама за лубав све учинио, рече предсједник (Св. Ћоровић). – Вјероватно је ишао у школу, а можда и није (С.Куленовић). – Хвата ме малопријашња паника. Вјероватно и зато што је ноћ и што сам сâм. Можда и зато што зрикавци панично зричу... (М. Селимовић).

          136. а) Кад се значење неког придјева или броја један појачава придјевом изведеним од исте основе, не одваја се један од другог зарезом:

          Воз је био пун пунцат. – Зато...кад причам, чико, онда ми се грло стисне, па буде мало малецно, јер се сјетим стрица и сестре Милице... (Б.Ћопић). – Ни једног јединог дана нема слободног.

          б) Ријечи које служе за појачавање императива такође се не одвајају зарезом:

          Хајде пођи по воду. – Иди купи воћа! – Дај запали! – велимо млађој жени (В.Назор).

          ц) Титуле, занимања, квалификације и сл. не одвајају се зарезом када стоје испред ријечи на коју се односе јер имају функцију сличну атрибуту:

          Босански бан Кулин живио је у XИИ стољећу (али: Кулин, босански бан, живио је...). – Наш нобеловац Иво Андрић рођен е у Травнику (али: Иво Андрић, наш нобеловац, рођен је ...). – Књижевник Мак Диздар аутор је награђене збирке  'Камени спавач' (али: Мак Диздар, књижевник, аутор је...):

137. При навођењу мјеста гдје је нешто написано, издано и сл. и при означавању датума зарез се ставља иза имена мјеста, краја... Ево неколико таквих примјера из Назорове 'Партизанске књиге':

Сплит, I 1945. – На положаjу, VI 1943. – У муслиманском насељу Говзи, 1943. – Рудник Тушине код Ливна, 5.II.1943. – У Источној Босни, иза ноћног јахања преко планине, VIII 1943.

138. Не одваjа се зарезом: предикат од субјекта, атрибут од именице или нека ријечи која стоји мјесто ње, објекат, ни прилошка одредба кад год је у јачој повезаности са глаголом или неком другом ријечи:

Добар примјер је и добар ђак (А.Диклић): - Гдје су те твоје другарице? – То је застава збратимљена и слободарске Босне и Херцеговине (Р.Чолаковић). Ору њиве пјевајући и надајући се добро години (М.Глишић). – У прастара времена Индијанци нису знали за ватру.

28.08.2009.

XII - ИНТЕРПУНКЦИЈА - дио I

127. Под интерпункцијом се подразумјева скуп посебних знакова за раздвајање, истицање и накнадно додавање риечи, скупова риечи и реченица (зарез, тачка, тачка и зарез, двије тачке, заграда, црта, наводници и др.), односно – за обиљежавање специфичног  карактера (упитник и узвичник) и пориекла дијелова говора (наводници на примјер).

Поједини језици међусобно се по употреби тих знакова и  значају који им се у писану придаје – мање или више разликује. У неким од њих, па и у нашем језику, интерпункција има велику улогу. Она је душа писаног текста. Њени знакови доприносе јасности саопћавања и омогућавају дубље прецизирање смисла оног што желимо исказати.

У реченици: Говорио је Поп дуго гледајући кроз прозор у нигдину (С. Фетахагић) њен аутор је све њене диелове замислио као недјељиву средину, али је тиме омогућена њена двосмисленост.

-  Говорио је Поп (,) дуго гледајући.... у нигдину (тј. дуго је гледао);      

-  Говорио је Поп дуго (,) гледаући .... у нигдину (тј. дуго је говорио).

Зарез би у овој прилици, очито, допринио јасности и одређености саопћавања.

128. Постоје два начина употребе интерпункције, позната под називом граматичка интерпункција и логистичка интерпункција.

а) У првом случају, у граматичкој интерпункцији, примјењиваној код нас у прошлости, одређени дијелови говора увијек се међусобно раздвајају одговарајућим знаковима интерпункције, без обзира на њихов узејамни однос. 

б) У другом случају, у логичкој интерпункцији, која се назива и слободном а прихваћена је у савременом српскохрватском језику, одвајање или неодвајање појединих ријечи, скупова ријечи и реченица једних од других најчешће је условљено природом њиховог узајамног смисаоног односа.

129. Природност логичке интерпункције  и неприродност граматичке интерпункције, односно њено формално задовољавање принципа да реченице буду асно одвојене једна од друге, најбоље ће се осетити на сљедећој реченици једног познатог књижевног критичара написано у вријеме употребе граматичке интерпункцие.

То својство и те способности, да оживљују све, што види, и да све претвара у акцију, учинили су Назора и одличним дјечијим писцем.

Држећи се граматичке интерпункције, писац е употријеби четри зареза. Међутим по логичкој интерпункцији  не треба ниједан.

130. Принцип логичке интерпункцие искључује механичко стављање њених знакова, како унутар реченице тако и између реченица. Напротив, у великом броу случајева, стављање или нестављање тих знакова битно зависи од смисла што га је аутор писаног текста желио саопћити.

Тако у реченици Био је дан кад су људи на послу имамо значење:  био је радни дан (а не недеља или празник).

Иста ова реченица са зарезом: Био је дан, кад су људи на послу значи био је дан, а не ноћ.

Реченицом: Мој брат који ради у иностранству ускоро се враћа кући казује се да један од моје браће ради у иностранству. Са заразом испред и иза релативне реченице (Мој брат, који ради у иностранству, ускоро се враћа кући) – казује се да говорно лице има једног брата (и тај ради у иностранству).

По граматичкој интерпункцији овакво разликовање је немогуће, јер тада се обје реченице пишу само са зарезима.

 

<< 08/2009 >>
nedponutosricetpetsub
01
02030405060708
09101112131415
16171819202122
23242526272829
3031