PRAVOPISNI PRIRUČNIK -SH-ХС- ПРАВОПИСН

S OBZIROM DA JE MOJ MATERNJI SRPSKOHRVATSKI - HRVATSKOSRPSKI JEZIK ODLUČIH U KORIST SVIH MENI SLIČNIH DA PREKUCAM PRAVOPISNI PRIRUČNIK U CIJELOSTI. TRI VARIJANTE NA KOJE SU GA PODJELILI, UNIŠTAVAJU KULTURNU BAŠTINU I JA ODBIJAM DA U TOME UČESTVUJEM.

28.08.2009.

XII - ИНТЕРПУНКЦИЈА - дио I

127. Под интерпункцијом се подразумјева скуп посебних знакова за раздвајање, истицање и накнадно додавање риечи, скупова риечи и реченица (зарез, тачка, тачка и зарез, двије тачке, заграда, црта, наводници и др.), односно – за обиљежавање специфичног  карактера (упитник и узвичник) и пориекла дијелова говора (наводници на примјер).

Поједини језици међусобно се по употреби тих знакова и  значају који им се у писану придаје – мање или више разликује. У неким од њих, па и у нашем језику, интерпункција има велику улогу. Она је душа писаног текста. Њени знакови доприносе јасности саопћавања и омогућавају дубље прецизирање смисла оног што желимо исказати.

У реченици: Говорио је Поп дуго гледајући кроз прозор у нигдину (С. Фетахагић) њен аутор је све њене диелове замислио као недјељиву средину, али је тиме омогућена њена двосмисленост.

-  Говорио је Поп (,) дуго гледајући.... у нигдину (тј. дуго је гледао);      

-  Говорио је Поп дуго (,) гледаући .... у нигдину (тј. дуго је говорио).

Зарез би у овој прилици, очито, допринио јасности и одређености саопћавања.

128. Постоје два начина употребе интерпункције, позната под називом граматичка интерпункција и логистичка интерпункција.

а) У првом случају, у граматичкој интерпункцији, примјењиваној код нас у прошлости, одређени дијелови говора увијек се међусобно раздвајају одговарајућим знаковима интерпункције, без обзира на њихов узејамни однос. 

б) У другом случају, у логичкој интерпункцији, која се назива и слободном а прихваћена је у савременом српскохрватском језику, одвајање или неодвајање појединих ријечи, скупова ријечи и реченица једних од других најчешће је условљено природом њиховог узајамног смисаоног односа.

129. Природност логичке интерпункције  и неприродност граматичке интерпункције, односно њено формално задовољавање принципа да реченице буду асно одвојене једна од друге, најбоље ће се осетити на сљедећој реченици једног познатог књижевног критичара написано у вријеме употребе граматичке интерпункцие.

То својство и те способности, да оживљују све, што види, и да све претвара у акцију, учинили су Назора и одличним дјечијим писцем.

Држећи се граматичке интерпункције, писац е употријеби четри зареза. Међутим по логичкој интерпункцији  не треба ниједан.

130. Принцип логичке интерпункцие искључује механичко стављање њених знакова, како унутар реченице тако и између реченица. Напротив, у великом броу случајева, стављање или нестављање тих знакова битно зависи од смисла што га је аутор писаног текста желио саопћити.

Тако у реченици Био је дан кад су људи на послу имамо значење:  био је радни дан (а не недеља или празник).

Иста ова реченица са зарезом: Био је дан, кад су људи на послу значи био је дан, а не ноћ.

Реченицом: Мој брат који ради у иностранству ускоро се враћа кући казује се да један од моје браће ради у иностранству. Са заразом испред и иза релативне реченице (Мој брат, који ради у иностранству, ускоро се враћа кући) – казује се да говорно лице има једног брата (и тај ради у иностранству).

По граматичкој интерпункцији овакво разликовање је немогуће, јер тада се обје реченице пишу само са зарезима.

 

24.06.2009.

SASTAVLJENO I ODVOJENO PISANJE RIJEČI - dio 4

GLAGOLI

115. Sastavljeno se pišu:

a) Glagoli sastavljeni od prefiksa i glagola:

napisati, dotjerati, oplesti, prebroditi, istući, izgraditi, načiniti, uzdizati itd.

          b) Glagoli sastavljeni od odričnih riječce ne i glagola koji s tom riječcom dobija novo značenje:

          nedostajati (manjkati), nedostati (uzmanjkati), nestajati (iščezavati), nestati (iščeznuti, izgubiti se).

          Razlikuj slučajeve kada ovakvi glagoli i uz odričnu riječcu zadržavaju osnovno značenje i pišu se odvojeno:

          Brzi voz ne staje ( u značenju: ne zaustavlja se) u svakoj stanici.

          c)  Glagoli sastavljeni od odričnih riječce ne i glagola koji u vezi s njom ne zadržava oblik što ga ima kao zasebna riječ:

          nemati (prema: ne imati), nemam, nemaš, nema; neću (prema: ne hoću), nećeš, neće; nemoj, nemojmo, nemojte.

          Uz riječcu ne oblici glagola imati pišu se i odvojeno:

ne imati, ne imadoh, ne imađoh, ne imao.

Primjeri:       

          Novac može čovjek imati ili ne imati, ali bez pravih prijatela živjeti je teško.

- Nisam kupio knjigu jer ne imadoh novca. – Ne imađoh vremena da ti se javim. - Ne imao od srca poroda! itd.

d) Odrična riječca ne i glagolski pridjevi, kad se ovi oblici upotrebljavaju u pridjevskom značenju:

nezreo (plod), neuvelo (lišće), nezamrzla (rijeka), nečešljanja (vuna), nekovana (kosa), nepročitana (knjiga), nekažnjeno (djelo), neuzorana (ledina), neovršena (pšenica) itd.

Primjeri:

          Uspio sam da  s izleta donesem neuvelo cvijeće (ali: Kupi mi cvijeća; pripazi da bude svježe, a ne uvelo!) – Nabavi je nekovanu kosu (ali: nabavi je kosu ne kovanu, nego livenu). – Na gumnu stoji neovršena pšenica (ali: Treba mi ne ovršena, nego omlaćena slama). – Ova zemlja je neuzorana (ali: Za duhan je potreban ne uzorana, nego uskopana zemlja).

116. Oblik futura I od glagola na –ti kad je pomoćni glagol na drugom mjestu piše se na dva načina:

- kao jedna riječ:

čitaću, radićeš, plešćeš itd.

- kao dvije riječi:

čitat ću, radit ću, plest će i sl.

          Prvi način pisanja futura zasniva se na fonetskom načelu (gubljenje t ispred ć, vidi tačku 92.b) dok drugi čuva nekadašnje sastavne dijelove futura.

          I jedan i drugi način pisanja su ispravni, ali se u istom tekstu ne smiju upotrebljavati oba.

Prvi način pisanja običniji je u Bosni i Hercegovini.

          Futur I glagola na –ći piše se kao dvije riječi:   

          doći ću, ići ćeš, vući ćemo, sjeći ćete i sl.

          117. Odvojeno se pišu:

          a) složeni glagolski oblici:

          pisao sam, pisao bih, bijah napisao ili: bio sam napisao, (kad) budem pisao i sl.

b) odrična riječca ne uz glagolske oblike u svim slučajevima koji nisu navedeni u tački 115.

ne bih, (ako) ne bude došao, ne čitam; (htio) ne htio, ne mogu, ne znam, ne vide, ne radeći, ne mogavši i sl.

 

PRILOZI I RIJEČCE

          118. Najviše nedoumica i kolebanja ima u pisanju priloga jer se upotrebljavaju i u značenju priloških složenica i u značenju priloških izraza. Tako, kad se dvije (ili više) riječi (na primjer: dva priloga, zamjenica i prilog, prijedlog s prilogom, pridjevom, zamjenicom, brojem i imenicom, zatim riječce i prijedlozi i, ni, ne, na, po, pre, su, da i prilog) potpuno srasle, gubeći svoje posebno značenje, imamo prilošku složenicu, čiji se satsavni dijelovi pišu zajedno. Međutim, kad svaka riječ zadržava svoje prvobitno značenje, imamo priloški izraz, čiji se sastavni dijelovi pišu odvojeno.

119. priloške složenice u svom prvom dijelu najčešće imaju prijedlog:

a) S prilogom:

donedavno, odjednom, odjedanput, odozgo, odozdo, odskora, odviše, nablizu, nadaleko, nalijevo, prekjuče(r), ubrzo, ukoliko, ukoso, uludo, umalo, unaprijed, unaokolo, unekoliko, uopće (uopšte), zasad(a), dosad(a), otkad(a), dotad(a) itd.

Primjeri:

To je odviše (ali: Dobio sam čestitke od više prijatelja.) – Ukoliko što doznaš, odmah mi javi (ali: U koliko sari stiže u grad štafeta?). – Ti unekoliko imaš pravo (ali: Sve se odigralo u nekoliko trenutaka) itd.

Prijedlozi od, do i za i prilozi za vrijeme kada, sada, tada mogu se pisati i kao dvije riječi:

za sada, do sada, od kada, do tada (ali: zasad, dosad, otkad, dotad).

 

Od ostalih priloga za vrijeme ovi prijedlozi uvijek se odvajaju: za danas, do sutra, od preključe(r) itd.

b)   S pridjevom:

izbliz, izdaleka, isprva, načisto, namrtvo, nanovo, napismeno, odmalena, pogotovo, slijeva, zdesna, snova, uglavnom, uostalom, zacijelo, zaista itd.

Primjeri:

Zadatak prepiši nanovo (ali: Prosuo je juhu na novo odijelo). – Zacijelo su već stigli (ali: Za cijelo selo poslano je samo dvadeset primjeraka novina). – Odmalena živi u našem mjestu (ali: Od malena kolektiva razvilo se veliko preduzeće) itd.

c) Sa zamjenicom:

međutim, nadasve, potom, pritom, sasvim, stoga, zatim, uto, zato i sl.

Primjeri:

Najavljena je duga i oštra zima; snijega, međutim, nije bilo (ali: Među tim učenicima ima dosta odlikaša). – na novu sredinu sasvim sam se privikao (ali: U dobrim sam odnosima sa svim drugovima). – Brat priprema ispit i zato neće doći (ali: Svom novom kolegi svi su pritekli u pomoć, valja ih pohvaliti za to. – Za to djelo plaćen je vrlo skroman honorar.) – Uto neko pokuca na vrata (ali: U to bure ulij malo vode). i dr.

d) S brojem:

nadvoje, utroje, napetero (napetoro) itd.

Primjeri:

Prelomio je štap nadvoje (ali: Moj susjed prima dječ(i)ji dodatak na dvoje djece).

e) S padežom imenice:

doduše, dogodine, doveče, dokraja, izglasa, naime, naiskap, naizust, napamet, naglas, napolje, nažalost, naprečac, obdan, odoka, odreda, otprillike, ujutro, uveče, uoči, usput, uvis i sl.

Primjeri:

Stade vikati izglasa (ali: Iz glasa sam mu razabrao ljutnju). – To je, nažalost, bilo pogrešno (ali: Otišao je prijatelju na žalost – umro mu je otac). – Naoči mu ukrade olovku (ali: Na oči joj se navukla mrena).  – Razrednik mu je često išao naruku (ali: Ipak su mi na ruku morali staviti gips!). –Djeca su pažljivo gledala film i usput bučno izražavala svoje odušeljenje (ali: Uz put rastu tanke, nježne breze).  – To je, naime, trebalo odmah uraditi (ali: Priznanica je na ime moga brata).

          f) Znatan je broj prijedloga s padežom imenice koje se osjećaju kao priloški izrazi pa se, prema tome, pišu odvojeno:

          do viđenja, do đavola, na primjer, u jesen, u zimu, na zimu, na ljeto, na jesen, na silu, pred veče, do vraga, na izgled, u susret, na sreću, bez sumnje, u stvari i sl.

          Po pravopisu dviju Matica samo ovako se pišu i : na žalost i uz put.

          120. Priloške složenice  mogu nastati srašćivanjem dvaju priloga ili zamjenice i priloga:

          gdjegdje, gdjekad, gdjekud, svugdje, svakako, katkad, kadikad, kudikamo, gdješto, kadšto, štaviše (štoviše) i sl.

Primjeri:

On, štaviše, o tome nije ni obavješten.

          Priloški izraz s prilogom malo na prvom mjestu piše se odvojeno:

          malo ranije, malo poslije, malo kasnije, malo bolje, malo više, malo manje itd. izuzev izraza malo prije koji se piše i sastavljeno:

          Maloprije (i: malo prije) sam doznao da je naš tim pobjedio. (ali: Najbolji trkač naše škole stigao je na cilj malo prije mene) i sl.

121. S prilogom srašćuju u složenicu veznici, riječce i prijedlozi: i, ni, ne, da, naj, po, pre i su:

igdje, ikad, ikako, ikoliko; nigdje, nikoliko, nipošto, nidokle; negdje, nekad, nedaleko, nedavno, nedovoljno, neugodno; dakako; najbolje, najmanje, najviše; počesto, poprilično, poodavno; prelijepo, preskromno, preobimno; sublizu, sučelice, suviše itd.

Primjeri:

Ako ikad stigneš u moj grad, pokazat ću ti sve njegove zanmenitosti (ali: I kad stigneš u grad posjeti me). – Još nikad nisam bio nigdje izvan Bosne i Hercegovine (ali: Ne znam ni kad ni gdje sam izgubio svoju ličnu kartu).  – Valja pričekati nekoliko dana (ali: Ne koliko, već kako – to je bitno u radu) itd.

122. Prilozi s riječcom god pišu se dvojako:

- s neodređenim značenjem sastavljeno:

kadgod, gdjegod, kudgod, kakogod i sl.;

- s općim značenjem odvojeno:

kad god, gdje god, kud god, kako god i sl.

Ako kadgod pođeš na put, javi mi se (ali: Kad god pođeš na put, javljaj mi se). – Kreneš li kùdgod na izlet, povedi i sestru (ali: Kud god kreneš, idem i ja s tobom).

123. Kad se dva korelativna priloga suprotnog značenja upotrijebe u priloškom izrazu s jednim značenjem, pri čemu svaki čuva svoj akcenat, pišu se s crticom:

manje-više, danas-sutra, gore-dolje, amo-tamo, ovdje-ondje, lijevo-desno, kad-tad i sl.

PRIJEDLOZI

124. Sastavljeno se pišu:

a) dva prijedloga kad srastu u jedan:

ispod (< iz pod), ispred (< iz pred), između (< iz među) i sl.;

          b) prijedlog i neki imenični oblik kad dobiju novo, prijedloško značenje:

          nakraj, namjesto, umjesto, navrh, podno, pokraj, pored, uprkos (usprkos), itd.

Primjeri:

Njegova je kuća nakraj sela (ali: Stigosmo na kraj puta). – Umjesto nagrade doživio je kritiku (ali: U mjesto je stigao cirkus) itd.

VEZNICI

125. Sastavljeno se pišu:

- veznici nastali srastanjem dviju ili više riječi (veznik i veznik, veznik i riječca- najčešće riječce da i li):

mada, iako, premda, kadli, kamoli, nek(a)moli, negoli i sl.

Primjeri:

Taman sam pošao u grad – kadli izbi jedan moj stari znanac; Moja sestra vrlo je savjesna: posjećuje nastavu iako je bolesna.

Razlikuj:

- pisanje riječce li kad se njom izražava pitanje ili kad je u službi namjernog ili pogodbenog veznika:

Je li sve u redu? – Da li je majka dopustila da ideš u kino? - Pošao je na rad u inostranstvone bi li zaradio što novca. – Ne dođeš li na vrijeme, teško tebi!

- pisanje dopunskog veznika od pisanja dvaju veznika koji stoje jedan uz drugi: Volim ga iako je nagao (dopunski veznik), ali: Ako imadnem vremena i ako bude lijepo, otputovaću na more (sastavni i pogodbeni veznik).

126. Odvojeno se pišu:

- dvočlani veznici:

a da, kao da, makar da, samo da, budući da; kao što, nego što, osim što, jedino što, tek što (ali: budšto, kadšto, s priloškim značenjem); a kamoli, a nekmoli itd.


Noviji postovi | Stariji postovi

<< 10/2009 >>
nedponutosricetpetsub
010203
04050607080910
11121314151617
18192021222324
25262728293031