beats by dre cheap

XII - ИНТЕРПУНКЦИЈА - дио I

127. Под интерпункцијом се подразумјева скуп посебних знакова за раздвајање, истицање и накнадно додавање риечи, скупова риечи и реченица (зарез, тачка, тачка и зарез, двије тачке, заграда, црта, наводници и др.), односно – за обиљежавање специфичног  карактера (упитник и узвичник) и пориекла дијелова говора (наводници на примјер).

Поједини језици међусобно се по употреби тих знакова и  значају који им се у писану придаје – мање или више разликује. У неким од њих, па и у нашем језику, интерпункција има велику улогу. Она је душа писаног текста. Њени знакови доприносе јасности саопћавања и омогућавају дубље прецизирање смисла оног што желимо исказати.

У реченици: Говорио је Поп дуго гледајући кроз прозор у нигдину (С. Фетахагић) њен аутор је све њене диелове замислио као недјељиву средину, али је тиме омогућена њена двосмисленост.

-  Говорио је Поп (,) дуго гледајући.... у нигдину (тј. дуго је гледао);      

-  Говорио је Поп дуго (,) гледаући .... у нигдину (тј. дуго је говорио).

Зарез би у овој прилици, очито, допринио јасности и одређености саопћавања.

128. Постоје два начина употребе интерпункције, позната под називом граматичка интерпункција и логистичка интерпункција.

а) У првом случају, у граматичкој интерпункцији, примјењиваној код нас у прошлости, одређени дијелови говора увијек се међусобно раздвајају одговарајућим знаковима интерпункције, без обзира на њихов узејамни однос. 

б) У другом случају, у логичкој интерпункцији, која се назива и слободном а прихваћена је у савременом српскохрватском језику, одвајање или неодвајање појединих ријечи, скупова ријечи и реченица једних од других најчешће је условљено природом њиховог узајамног смисаоног односа.

129. Природност логичке интерпункције  и неприродност граматичке интерпункције, односно њено формално задовољавање принципа да реченице буду асно одвојене једна од друге, најбоље ће се осетити на сљедећој реченици једног познатог књижевног критичара написано у вријеме употребе граматичке интерпункцие.

То својство и те способности, да оживљују све, што види, и да све претвара у акцију, учинили су Назора и одличним дјечијим писцем.

Држећи се граматичке интерпункције, писац е употријеби четри зареза. Међутим по логичкој интерпункцији  не треба ниједан.

130. Принцип логичке интерпункцие искључује механичко стављање њених знакова, како унутар реченице тако и између реченица. Напротив, у великом броу случајева, стављање или нестављање тих знакова битно зависи од смисла што га је аутор писаног текста желио саопћити.

Тако у реченици Био је дан кад су људи на послу имамо значење:  био је радни дан (а не недеља или празник).

Иста ова реченица са зарезом: Био је дан, кад су људи на послу значи био је дан, а не ноћ.

Реченицом: Мој брат који ради у иностранству ускоро се враћа кући казује се да један од моје браће ради у иностранству. Са заразом испред и иза релативне реченице (Мој брат, који ради у иностранству, ускоро се враћа кући) – казује се да говорно лице има једног брата (и тај ради у иностранству).

По граматичкој интерпункцији овакво разликовање је немогуће, јер тада се обје реченице пишу само са зарезима.

 

PRAVOPISNI PRIRUČNIK -SH-ХС- ПРАВОПИСН
http://pravopisniprirucnik.blogger.ba
28/08/2009 15:37